"ZA ŠTA IMAŠ IME I PREZIME?" Šta će na ovo reći BLOKADERI - ProGlasovac udario na "studentske liste" bez studenata i politiku bez programa? (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor"Studentske liste" na kojima nema studenata i koji sami čine praktično anonimnu hordu bez plana, programa, jasno definisanih ideja i ciljeva; tribine ProGlasa koje se završavaju maltretiranjem neistomišljenika, kao i potpuno odsustvo smisla u njihovim narativima – osim destruktivnih tendencija ka svemu što se ne uklapa u njihovu priču – čine da blokaderski pokret iz dana u dan gubi uporište u narodu, kako u Srbiji, tako i u dijaspori.
Dokaz da u opozicionim redovima besni pravi rat za preživljavanje i mesto pod suncem isplivao je, naizgled slučajno, upravo iz tabora samog ProGlasa. Naime, gostujući kod svog saborca Miodraga Majića, Peca Popović je – hteo to ili ne – žestoko "pecnuo" anonimne blokadere koji nemaju hrabrosti da stave svoje ime i prezime ispred sopstvenih ideja. Doduše, te ideje ionako ne iznose transparentno kako bi ih javnost videla, ako izuzmemo one čisto rušilačke.
– Za šta imaš ime i prezime? Da ga u nekom momentu podmetneš i kažeš "ja sam za ovo". Nisi ti direktno protiv neke osobe na vlasti, ali ti braniš svoje postojanje, svoje prisustvo na planeti Zemlji, u Srbiji gde si se rodio – poručio je ProGlasovac Peca Popović.
Međutim, pitanje je šta će plenumaši reći na ovakav stav svojih pokrovitelja iz ProGlasa. Blokaderi su mladima očigledno isprali mozgove, a najbolji dokaz za to jeste devojka koja je, ne tako davno, gostujući u "Utisku nedelje" uporno ponavljala bizarnu rečenicu: "Ja nemam ime i prezime, ja sam medij", ili devojka koja je reporterki Informera psovkom odgovorila na pitanje kako se zove.
Dehumanizacija drugih
O rizicima koje brisanje ličnog imena i utapanje u kolektivni identitet nosi sa sobom govorila je mr Tatjana Subotić, specijalista medicinske psihologije. Ona je istakla da ovaj proces neminovno dovodi do dehumanizacije drugih jer, kako kaže, „sve ono što nije grupa kojoj pripadam ja je neka druga grupa, a drugost je nešto što po automatizmu postaje loše“.
– Takođe, u kolektivnim identitetima, emocionalna zaraznost, odnosno, reakcije, onih koji su u okviru određene zajednice, su intenzivnije i, naravno, automatski manje promišljene. Takođe, povećana sugestibilnost je dodatni, da kažem, rizik toga, jer glas grupe dobija autoritet i onda možemo da se nađemo između toga šta ja mislim, šta grupa misli i načine na koji ću komunicirati – upozorava specijalista medicinske psihologije.
Kurir.rs/Alo!